John Cassidy, Autoritarni populista u Bijeloj kući

Autoritarni populista u Bijeloj kući

U četvrtak uveče Jason Furman, predsednik Veća ekonomskih savetnika predsednika Obame, tvitovao je fotografiju na kojoj ga vidimo kako poslednji put odlazi iz kancelarije, uz poruku „Gasim svetlo“. Namerno ili ne u Furmanovoj poruci odjekuju reči lorda Edwarda Greya, britanskog ministra spoljnih poslova, koji je svom prijatelju u avgustu 1914. rekao: „Svetla se gase širom Evrope i mi ih za života više nećemo videti upaljena.“

Greyove reči izgovorene uoči Prvog svetskog rata shvataju se kao žal za idiličnim periodom globalizacije, mira i prosperiteta. U petak, dok smo slušali mračni, introvertni inauguralni govor Donalda Trumpa, bilo je lako poverovati da smo na sledećoj sličnoj istorijskoj prekretnici.

Možda će se pokazati da su uznemirenost i strah zbog Trumpovog stupanja na dužnost predsednika preterani. Nadajmo se da će biti tako. Ali nema sumnje da su ta osećanja autentična, i to ne samo u SAD. Širom sveta ljudi su zaprepašćeni time da je tako neiskusna, hirovita i nedisciplinovana osoba postala predsednik Amerike. Trumpov uspon je zaista obnovio suštinska pitanja ne samo budućnosti demokratije u ovoj zemlji, već i globalnog poretka predvođenog Amerikom koji postoji od kraja Drugog svetskog rata.

Posle izbora je bilo onih – uključujući predsednika Obamu – koji su izražavali uverenje da će posle ulaska u Belu kuću Trump postati umereniji: da će više ličiti na predsednika. Ali posmatrali smo njegovo ponašanje tokom ovog prelaznog perioda i danas je teško naći ikoga ko gaji takvu nadu. Trump je Trump i ostaće Trump; nema nam druge nego da se na to naviknemo.

Čak ni za republikance koji su se udružili s njim to neće nužno biti lako. Nikada nismo imali predsednika sa javnom personom profesionalnog rvača, koji pokazuje zube, izruguje se protivnicima i obrušava na svakoga za koga pomisli da mu se usprotivio, čak i na članove sopstvene stranke. Nikada nismo imali predsednika sa ogromnom poslovnom imperijom koje neće da se odrekne, što je po mnogim stručnjacima za etiku kršenje ustava. Nikada nismo imali predsednika koji, reklo bi se, najveći deo vremena provodi gledajući vesti na kablovskoj televiziji i ispaljujući salve uvreda na društvenim mrežama. Nikada nismo imali predsednika koji ne krije divljenje prema autoritarnom ruskom vođi i istovremeno iskazuje prezir prema američkim obaveštajnim službama.

Na kraju, teško je prisetiti se predsednika koji je pokazivao tako malo zanimanja ili stručnosti za upravljanje zemljom. Wayne Barret, legendarni istraživač korupcije nedeljnika Village Voice, koji je umro u četvrtak u 71. godini, dugo je pratio Trumpa (1992. je objavio knjigu o njemu). „Njega prosto ne zanimaju činjenice“, rekao je Barret svojoj koleginici Jenifer Gonneman ubrzo posle izbora. „Njegovo interesovanje za politiku nije autentično. On se rukovodi impulsom.“

Kod Trumpa dodatno zabrinjava to što je njegova impulsivnost kombinovana sa autoritarnim nagonima i, prema nekim viđenjima, sa nezdravim zanimanjem za populističke diktatore. U jednom članku o njemu iz 1990. objavljenom u magazinu Vanity Fair navodi se da je njegova bivša supruga Ivana rekla da on pored kreveta drži knjigu Hitlerovih sabranih govora. Prošlog vikenda, kada ga je jedan reporter nemačkog magazina Bild upitao u vezi sa njegovim škotsko-nemačkim nasleđem ima li u njemu ičega „tipično nemačkog“, Trump nije prigovorio zbog besmislenosti pitanja već je rekao: „Volim red i snagu.“

U četvrtak je Huffington Post izvestio da je Trumpov prelazni tim zatražio da tenkovi i rakete budu deo inauguralne parade i da je Pentagon to odbio. („Očigledno su zamišljali paradu u stilu Crveni trg/Severna Koreja“, rekao je jedan izvor.) Priča nije potvrđena, ali Trump nije krio želju da prikaže nešto od američkog smrtonosnog oružja. Vojska će „možda marširati niz Aveniju Pensilvanija“, rekao je Trump Washington Postu, u intervjuu objavljenom u sredu. „Možda će naši avioni leteti iznad Njujorka i Vašingtona na paradi. Mislim, pokazaćemo svoju vojsku.“

Kao što sam napomenuo u novembru, Trumpova ružna retorika i prezir prema liberalnim svetinjama ne znače nužno da je on Hitler ili Musolini, pa ni Vladimir Putin. Ali Trump na položaju predsednika jeste izazov američkoj demokratiji i institucijama od kojih zavisi njena vitalnost, kao što su nezavisno sudstvo, Kongres spreman da promišljeno nadzire izvršnu vlast i aktivno građanstvo. Kao što je u četvrtak napisao David Remnick, ustav nije dovoljna garancija opstanka slobode.

U ovoj ranoj fazi ima mnogo razloga za brigu, ali i neke nade. Kukavičkim saučesništvom u Trumpovom gaženju etičkih smernica vlade, republikanski članovi Kongresa pokazali su da će, sve dok im on bude omogućavao da sprovode svoj konzervativni program, prihvatati američku varijantu peronizma na Potomaku. Ipak, čak i neki republikanci zaziru od mogućnosti da se SAD distanciraju od svojih evropskih saveznika i prigrle rusku vladu koja je nastojala da se umeša u izbore. Pod vođstvom senatora Johna McCaina, oni su se zakleli da će sprovesti temeljnu istragu ruskog uplitanja.

U međuvremenu, na drugoj strani, demokratski senatori konačno preispituju Trumpov sumnjivi sastav kabineta, između ostalog Betsy deVots, veliku kritičarku koncepta državnih škola, koja je kandidatkinja za ministarku prosvete; Scotta Pruitta, koji ne veruje u klimatske promene a izabran je da vodi Agenciju za zaštitu životne sredine; i Stevena Mnuchina, bivšeg menadžera hedž fonda, koji je sakupljao novac za Trumpa tokom kampanje, pa je nagrađen nominacijom za položaj ministra finansija. Demokrati u Senatu kontrolišu samo 48 sedišta (uključujući i nezavisna), što znači da ne mogu da spreče imenovanje Trumpovih kandidata niti povlačenje nekih zakona koje je potpisao Obama, uključujući i onaj o Obamakeru. Ali demokrati mogu da otežu i pritom razotkriju neke teme koje bi Trumpova administracija radije prikrila.

Šta je sa medijima? U nekima od njih, posebno televizijskim mrežama, postojaće tendencija da se Trump pokriva s pažnjom i poštovanjem koji obično idu uz predsednički položaj. (Videli smo neke eterične portrete nove Prve porodice koji su se pojavili ove nedelje.) Ali, ako izuzmemo Fox News, sapunica neće ići dalje od toga. Trump je već u ratu sa CNN-om i izvesno je da će se obrušiti na svakoga ko objavi priču koja mu se ne dopada. Mnogi novinari Trumpov napad već doživljavaju kao odlikovanje. A broj pretplatnika mnogih štampanih medija, uključujući i ovaj, naglo je porastao posle 8. novembra. Očigledno je porastao apetit javnosti za ozbiljno kritičko novinarstvo.

Tu opet dolazimo do potrebe za aktivnim i angažovanim građanstvom. Nikada ne treba zaboraviti da je Trump dobio gotovo tri miliona manje pojedinačnih glasova. U subotu se očekuju veliki protestni marševi u desetak američkih gradova. Onaj u Vašingtonu će krenuti od južnog kraja američkog Kapitola, produžiti na zapad Avenijom nezavisnosti, skrenuti desno u Četrnaestu ulicu, a zatim na istok duž Avenije ustava, ispred južne strane Bele kuće. Očekuje se da će u njemu učestvovati stotine hiljada ljudi.

Svet će nastaviti da nas posmatra sa zaprepašćenjem i strahom. SAD su 70 godina predvodile globalni poredak zasnovan na uzajamnom interesu, jačanju trgovine i ulozi Amerike kao globalnog hegemona (do 1989. jednog od dva hegemona). Makar retorički, Trumpov dolazak na vlast označava prekid sa tim poretkom. Opisavši sebe kao pristalicu ideje „na prvom mestu Amerika“, sarkastično je govorio o mnogim institucijama koje podržavaju Pax Americana – među njima su NATO, Evropska unija i Svetska trgovinska organizacija. Kritikovao je američke vojne intervencije – ponekad, mora se reći, s dobrim razlogom. I obećao je da će ponovo pregovarati o trgovinskim sporazumima i, ako oceni da je to potrebno, nametnuti velike carine za robu iz Meksika, Kine i drugih zemalja.

Analizirajući Trumpovu pobedu i rast ksenofobičnog populizma u mnogim drugim zapadnim zemljama, Martin Wolf, glavni ekonomski komentator Financial Timesa, nedavno je izjavio: „Mi smo, ukratko, na kraju i jednog ekonomskog perioda – globalizacije koju predvodi zapad – i jednog geopolitičkog perioda – posthladnoratovskog ‘unipolarnog momenta’ globalnog poretka sa SAD na svom čelu.“

Može se pokazati da je taj sud preuranjen. Danas je svetska ekonomija tako tesno integrisana da bi vraćanje unazad iziskivalo ogromne potrese i političke promene. Američke multinacionalne kompanije kao što su Apple, Facebook i General Motors neki su od najvećih korisnika i podržavalaca globalizacije. U svoj kabinet Trump je imenovao i Rexa Tillersona, bivšeg šefa ExxonMobila, najveće naftne kompanije na svetu, i Garya Cohna, bivšeg predsednika Goldman Sachsa, vodeće investicione banke. Sam Trump tvrdi da se zalaže za trgovinu, ali „poštenu“.

Međutim, u svom inauguracionom govoru on je jasno rekao da će barem pokušati da okrene globalizaciju u korist američkih radnika. Pribegavajući populističkoj retorici koja je pokretala njegovu kampanju, rekao je: „Bogatstvo srednje klase oteto je iz domova njenih pripadnika i preraspodeljeno širom sveta“, a onda dodao: „Od danas nadalje na prvom mestu biće Amerika. Svaka odluka će biti doneta da se zaštite američki radnici i američke porodice.“

Manje je jasno šta će Trump uraditi na geopolitičkom frontu; to je najveća briga mnogih ljudi, ovde i širom sveta. Uprkos njegovim tvrdnjama da su američke vojne službe oronule, SAD ostaju daleko najveća vojna sila sveta, jedina zemlja sposobna da projektuje svoju volju na svaki deo zemaljske kugle. Ali kako će Trump nositi tu odgovornost? U svom govoru se zakleo da će „ojačati stare saveze i stvoriti nove“ i da će „zbrisati“ islamski terorizam „s lica zemlje“. Ali se osvrnuo i na neke neoizolacionističke teme koje je isticao u prvi plan tokom kampanje, rekavši da je Amerika „finansirala vojske drugih zemalja“ i „branila granice drugih nacija zapostavljajući svoje“. Njegov jezik i ton nagovestili su kraj perioda u kome je Amerika sebe videla kao blagonaklonog svetskog lidera, voljnog da se žrtvuje za uzajamnu korist svih zemalja.

Sve su to, naravno, bile samo reči. U ovoj kao i u drugim sferama postoje ogromne neizvesnosti o tome šta će stvarno uraditi predsednik Trump i njegova nova administracija. Najbolje čemu se možemo nadati je da smo ušli u teatar apsurda. Alternativa je mnogo gora.

(Prevela Slavica Miletić)

Peščanik.net, 23.01.2017.