Vojvođanski književnik LASLO VEGEL: Klatno se sve mahnitije njiše (O kakvoj Europi sanjamo?)

Povodom uručivanja “Karlove nagrade” papi Franji u Aachenu
Autonomija.info
(04.06.2016.)

 

___

Književnik LASLO VEGEL:

Klatno se sve mahnitije njiše

                                              

(O kakvoj Evropi sanjamo?)

___

Papa Franja je pre nekoliko dana primio, po franačkom caru Karlu Velikom nazvanu, međunarodnu Karlovu nagradu. Sveti Otac je tom prilikom govorio i o tome da oni koji danas podižu ograde, izneveravaju snove otaca moderne Evrope, premda bi nam baš sad najpotrebnija bila Evropa ljudskih prava i humanizma.

Šta se dogodilo s tobom, Evropo, prvakinjo humanizma, ljudskih prava, demokratije i slobode? Šta se to dogodilo s tobom, Evropo, domovino pesnika, filozofa, umetnika, učenih ljudi? Šta se dogodilo s tobom, Evropo, majkom naroda i nacija, majkom velikih muškaraca i žena koji su dali svoje živote za dostojanstvo svoje braće i sestara? – postavio je papa pitanje i, potom, s puno gorčine u glasu, uskliknuo: “…nama, deci nekadašnjeg sna preti opasnost da popustimo našoj sebičnosti, da gledamo ono što je nama korisno, i da sve češće dižemo zasebne ograde.”

Čitam ove redove i pomišljam na vojvođansku svakodnevnicu. S jedne strane Savez vojvođanskih Mađara, na drugoj strani Sveti Otac. Ali, gde su vojvođanski mađarski biskupi, na kojoj strani oni stoje? Da li vernici obraćaju pažnju na reči poglavara crkve? Da li je važnija Partija, ili Crkva?

Pažljivo prepisujem neke misli Pape Franje. “Velike ideje koje su nekad inspirisale Evropu, izgubile su privlačnu snagu; ljudi vide jednu klonulu Evropu koja je – čini se – izgubila svoju moć rađanja, stvaranja. Vide takvu Evropu kojoj preti iskušenje da radije zatvori svoje prostore, umesto da pokrene procese prilagođavanja i promena; vide Evropu koja nastoji da se ´zabarikadira´ umesto da podstiče i daje prednost takvim delatnostima koje će u društvo uneti nove dinamizme, takve, koje će moći da mobilišu sve protagoniste društvenog života (grupe i pojedince) kako bi se pronašla nova rešenja za današnje probleme i koja će biti plodotvorna u bitnim istorijskim događajima.”

Papa je rekao i ovo: “Sanjam Europu u kojoj nije zločin biti migrant, već poziv na veću predanost dostojanstvu svakog ljudskog bića. Sanjam o Evropi u kojoj mladi udišu čist vazduh dostojanstvenosti i časti, u kojoj mladi vole, od strane potrošačke kulture još ne zagađenu lepotu jednostavnog života, u kojem brak i deca jesu velika odgovornost, ali i neizmerna radost, a ne problem zbog nezaposlenosti. Sanjam o Evropi porodica, koja ima zaista efikasne srategije koje pažnju fokusiraju na ljudska lica a ne na brojke. Sanjam Europu koja brine za decu, a ne za umnožavanje materijalnih dobara. Sanjam o Evropi za koju se neće reći da je predanost ljudskim pravima bila njena poslednja utopija” – poručio je papa.

Dugačka je, veoma je dugačka lista dugova. Da li hrišćani pomišljaju ponekad na to, da Bog sa svakim pojedinačno “izravnava račune”? I da li ateisti, ili agnostici, čuvši reči Svetog Oca, pomišljaju ponekad da će jednom morati da poravnaju račune sa svojom – savešću?

Subjekat i objekat

Zastajem pod kedrovima i s daljine osluškujem huk mora. Negde pada kiša, možda nadomak italijanskih obala. Pomišljam da smo stigli na tačku na kojoj su već važni samo subjekat i objekat, da je vreme da zaboravimo prideve. I lepota je samo već dekor, više me uznemirava to što se iza njega krije.

Opasnost preterane vlasti

I hrvatska štampa izveštava o čistkama u vojvođanskom javnom televizijskom servisu koje nisu prošle nezapaženo ni u međunarodnim organizacijama. Savez vojvođanskih Mađara, zajedno s Vučićem, kritikuje Hrvatsku. Pitaju me svaki čas, zašto vojvođanski Mađari kritikuju Hrvatsku? Pojma nemam, glasi moj odgovor, i dodajem da po mom mišljenju prosečni vojvođanski građani imaju mnogo veće brige. Zaista se okupila poveća masa građana na protestu, to je pravo čudo, jer nije lako pomeriti Novosađane iz svojih stanova. Vole oni slobodu, pa i slobodu medija, ali više vole svoj komfor. Prijatelj iz Sarajeva pita da li u čistkama učestvuju i manjinski mađarski političari? Pita me, kaže, jer zna da participiraju u vlasti. Nije mi baš prijatno. Sve do sada bio sam na strani manjina, svestan da su svi ljudi, u bilo kojem manjinskom položaju – slabija strana. Ali, kakvi će biti, pomalja se u meni pitanje, ako se nađu u posedu prekomerne vlasti? Bojim se da bi tada iz nataloženih frustracija mogla poput erupcije da izbije manjinska neumerenost koja je opasnija od većinske.

Bekstvo u prošlost

Posle izbora u Austriji vlada neka zloslutna tišina. Austrijsko društvo je kobno podeljeno. Kako dalje? Gde je koalicija desnog i levog centra? Klatno se sve mahnitije njiše, čitam u odličnom eseju Ridigera Višenbarta (Perlentaucher.de) Pomišljam da austrijsko društvo nije podeljeno samo po pitanju migranata, već ga deli i duhovna kriza koja je zahvatila celu Evropu. Migranti su samo posledica. I ne zna se šta nas još čeka. Ovako bespomoćni, šta bismo mogli drugo nego da bežimo u prošlost i to samo zbog toga što nismo u stanju da krenemo napred?

Preveo Arpad Vicko, maj 2016.

Mostar, 05. lipanj 2016. godine